Da ne bude da stalno izmišljam nešto, danas je na redu jedan klasik – spaghetti carbonara. Ono što je mene baš sada inspirisalo da vam snimim I prikažem moju verziju recepta jeste domaća slaninica dimljena, pa sušena na vetru koju moj drug Boža suši na Kosmaju između ostalog i za mene. Kada sam je prvi put prepekla, znala sam po ukusu da će ova moja pancetta biti savršena za ovaj recept, iako se po pravilu karbonara pravi od gronika – slaninice od obraza. Takođe, znam da dosta ljudi koristi pavlaku za kuvanje za pravljenje sosa – ja sam tu uvek za tradicionalni pristup sa jajima i pekorinom sa kojima se uz malo truda pravi savršen sos.