Ljubav ili posao? Ili može i jedno i drugo? Nekako, čini mi se, nisu nas učili da je važno da radimo ono što volimo, što u nama budi strast, kreativnost, već da završimo školu koja će nam garantovati zaposlenje. Ipak, životno iskustvo nam pokaže da je najvažnije da volimo ono što radimo i da ćemo jedino tako biti uspešni.

Pred kraj svojih tridesetih shvatila sam da sam radila posao koji nije za mene. Poznata vam je možda misao „To nisam ja!“… Nešto je falilo, taj osećaj slobode, osećaj da sam nešto uradila, nešto dobro.

Životne okolnosti, igra slučaja ili sudbina otvorili su novi put za mene. Hobi je prerastao u rad, svakodnevno učenje i usavršavanje, a sve to uz uživanje, sve sa lakoćom. Rađaju se nove ideje, jedna za drugom. I ja ih realizujem. Uspevam. I drugi to vide. Da je to što sada radim ono što me ispunjava i što ja i treba da radim. Kad vam to kažu ljudi koje volite, najbliži, onda znate da ste na pravom putu. Slušajući i usvajajući svaku ispravnu kritiku i pohvalu, napredujem u onome što radim. Na tome sam zahvalna i zbog toga se trudim, ne odustajem.

Kuvanje. Ali, ne samo to. Želim da hrana koju spremim lepo izgleda. Želim da vam pođe voda na usta dok je gledate. Da vizualizujem svoj talenat.

Znam. Fotografija! Spojiću dve ljubavi. To i radim. Vi ćete proceniti da li uspevam da svoje misli i ideju pretočim u pravu stvar. Provociram vas da procenite, da probate, gledate, osetite.. da podelite to sa mnom. Da ova moja priča bude naša, zajednička. Da komentarišemo, hvalimo i kudimo, razmenjujemo emocije i iskustva, slušamo savete. Neka ovo bude priča bez kraja u kojoj se stalno rađaju novi zapleti sa srećnim krajem.

Zašto kuvanje? Ne samo zato što svojoj porodici uvek volim da spremam zdravu, svežu i ukusnu hranu, već i zbog toga što mi kuvanje nije opterećenje. Nikada nisam imala dilemu šta bih mogla danas da spremim. Jednostavno otvorim frižider i osmislim obrok za taj dan. Kada imate ideju ne treba mnogo da napravite ukusno jelo, još ako to što ste pripremili aranžirate s ljubavlju, obroci postaju mali dnevni rituali za druženje i uživanje u hrani. Tako ja to radim, uvek u društvu moje porodice.

Kuvanje me oslobađa, baš taj osećaj da od nekoliko namirnica mogu da napravim čudo na tanjiru i zadovoljstvo da u mojoj hrani uživaju ljudi koje volim. Eto to me vodi dalje.

Saznajem svakog dana nešto novo, toliko je detalja koje treba usavršiti da kulinarstvo probaš na neki način da pretvoriš u umetnost. Ja to želim. Neću prosek, hoću izvanrednu jednostavnost. Želim da vam pokažem da je ideja važna, oslobađanje kreativnosti, opuštanje kroz rad. Tako nastaje ukusna gozba, a ukus hrane mi je na prvom mestu. Ne čudi vas onda zašto moj blog nosi naziv „MyTastyPot“. Opisaću vam do detalja kroz moje recepte i priče kako da i vi postanete majstor ili majstorica u kuhinji.

Pa, ako ste spremni, da krenemo u kulinarsku avanturu.

Vaša Taca

p.s. Na kraju, želim da se zahvalim svim mojim divnim prijateljima i mojoj porodici na podršci i motivaciji da sve ovo započnem i u tome istrajem a posebno:

Jeca B. – zato što bez tebe mnogo čega ovde ne ni bilo. Pa ni ovih reči i pasusa.

Mircheta (ona je ‘normalna’ i ne koristi socijalne mreže) – zato što si tu za mene od jutra do sutra.

Ica – zbog „ajde diži to više Taco“

Vitkorija, Mirela & Boca – zato što se volimo čitav život

Anđela – zato što nisi prestala da veruješ

Chef Mare – zato što si bio neiscrpan izvor inspiracije i podrške

Aleksandra – zato što mi je tvoja pomoć značila mnogo

Moji mama i tata – zato što i dalje ne veruju da sam fakultetsku diplomu i deset godina karijere ostavila sa strane i posvetila se svemu ovome